Pravila preferansa

1. Rečnik

2. Igrači, karte i redosled

• Igraju tačno 3 igrača.
• 32 karte: četiri boje (pik, karo, herc, tref) sa kartama 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A. Redosled od najslabije do najjače je 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A.
• Licitacija i igra idu nadesno, od igrača do igrača. Igrač nekome s leve strane je onaj koji igra neposredno pre njega.
• Igrač koji je predložio partiju deli prvu ruku. Prvi licitira igrač desno od delitelja.
• Delitelj se posle svake ruke pomera nadesno, i posle ruku koje se ne igraju jer su svi rekli dalje.

3. Podešavanja stola

4. Tok ruke

1. Deljenje: 10 karata svakom igraču, 2 u talon.
2. Licitacija (ili prijavljena igra).
3. Ako je neko dobio običnu licitaciju: talon se pokazuje i uzima, dve karte se bacaju, kontrakt se objavljuje.
4. Izjave o praćenju (i zvanje).
5. Kontra i rekontra.
6. Igra 10 štihova.
7. Upisivanje rezultata.

Ako svi kažu dalje, ruka se ne igra, karte se ponovo mešaju, a upisuju se refe (odeljak 10).

Kad se ruka završi, kako god da se završila (i kad svi kažu dalje), celo deljenje se pokazuje svima: tri izvorne ruke, izvorni talon i dve bačene karte. Dotle svaki igrač vidi samo svoje karte, odigrane karte i talon kad se pokaže (odeljak 7).

5. Licitacija

Vrednosti kontrakata:

• Prvi licitira prvi igrač, zatim se ide nadesno. Igrač koji je rekao dalje ispada iz licitacije u toj ruci.
• Najniža licitacija je 2, najviša 7.
• Igrač pred kojim nema licitacije može otvoriti sa 2 ili reći dalje.
• Od igrača koji su još u licitaciji, prednost ima onaj koji je bliži prvom igraču po redosledu.
• Igrač bez prednosti pred tuđom licitacijom mora je podići tačno za jedan ili reći dalje.
• Igrač sa prednošću pred tuđom licitacijom može je prihvatiti (moje, ista vrednost) ili reći dalje. On nikad ne podiže.
• Licitacija se završava kad u njoj ostane samo jedan igrač, a licitacije je bilo. On je pobednik, a poslednja licitacija je njegova vrednost.
• Ako sva trojica kažu dalje, niko ne dobija i ruka se ne igra.
• Svaki igrač može, kad je na njemu red, umesto toga prijaviti igru (odeljak 6).

Pobednik može igrati kontrakt na kome je stao ili bilo koji viši.

6. Igra (prijavljene igre)

• Igrač može umesto licitacije prijaviti igru: namerava da prođe bez talona.
• Betl i sans se takođe mogu prijaviti direktno. Računaju se kao igra-betl i igra-sans.
• Igra, betl i sans mogu se prijaviti samo kao prva reč igrača u toj ruci, i samo jednom. Ko je već obično licitirao, ne može kasnije prijaviti.
• Prijava je jača od svake obične licitacije.
• Vrednosti su za jedan veće od običnog kontrakta:

• Posle prijave obična licitacija prestaje. Svaki igrač koji još nije imao prvu reč dobija je sad, po redu, i kaže igra, betl, sans ili dalje. Ko je već obično licitirao, ne može prijaviti, pa je ispao iz licitacije.
• Betl se može prijaviti samo ako betl ili sans nisu već prijavljeni. Sans se može prijaviti samo ako sans nije već prijavljen. Jača prijava poništava slabije.
• Igra se ne može prijaviti posle betla ili sansa. Igrač koji namerava igru-pik može prijaviti igru samo ako je niko drugi nije prijavio.
• Ako je više igrača prijavilo igru, a betl ni sans nisu prijavljeni, svaki od njih po redu prijave kaže boju. Igrač mora reći boju strogo jaču od svake već rečene (pik, karo, herc, tref, po jačini), inače kaže slabija i ispada. Najjača boja pobeđuje.
• U prijavljenoj igri (igra, betl ili sans) talon se ne koristi i ne pokazuje do kraja ruke. Pobednik igra sa svojih 10 karata.
• Igra-pik ne traži kontru (odeljak 8).

7. Talon, bacanje i objava kontrakta

Samo kod običnog (licitiranog) kontrakta:

1. Pobednik pokazuje talon svima i uzima ga (12 karata).
2. Baca bilo koje dve karte, zatvoreno. One se ne pokazuju do kraja ruke i ne učestvuju u njoj.
3. Objavljuje kontrakt, koji mora biti bar koliko i dobijena licitacija.

8. Praćenje, zvanje, kontra

Praćenje

• Betl: oba protivnika uvek igraju. Praćenje se ne izjavljuje.
• Ostali kontrakti: počev od protivnika desno od odigravača, svaki protivnik kaže pratim ili ne pratim.
• Ako nijedan ne prati, ruka se ne igra. Odigravaču se upisuje prolaz kao da je odneo svih 10 štihova. Nikome se drugom rezultat ne menja i supe se ne pišu. To se računa kao odigrana ruka za odigravačev refe. Izuzetak je običan pik bez otvorenog refea odigravača: videti Pik sa talonom dole.
• Ako prati tačno jedan i niko ne zove, igraju samo odigravač i taj pratilac. Karte trećeg igrača ostaju van igre i ne pokazuju se do kraja ruke.
• Pratilac može zvati (zovem) protivnika koji ne prati. Pozvani mora igrati, a odgovornost nosi onaj koji je zvao (odeljci 11 do 13). Zvati se može pošto su se oba protivnika izjasnila, ili može drugi protivnik umesto da samo kaže pratim.
• Pratilac ne sme da prati na toliko slabe karte da time izazove pad drugog pratioca. Da li on onda treba da ode u bulu rešavaju igrači među sobom, a ako se ne slože, sudija.
• Prvi protivnik kaže samo pratim ili ne pratim. Ne može odmah reći kontra ni zovem.
• Drugi protivnik može odmah reći kontra ili zovem umesto pratim samo kad je prvi rekao ne pratim; tada umesto pratim kaže sam (sama): prati sam i ruka se igra bez daljeg kruga. Kad prvi prati, drugi kaže samo pratim ili ne pratim.

Kontra i rekontra

• Posle izjava o praćenju svaki pratilac po redu bira kontru, zovem (samo ako neki protivnik ne prati) ili može. Pratilac koji prati sam (drugi protivnik ne prati) kaže sam (sama) umesto može. Reći Može se kaže samo kad oba protivnika prate, kao izbor između može i kontra. Reći kontra ili zovem odmah umesto pratim takođe znači praćenje. Kontru može dati samo pratilac.
• Krug kontre ide istim redom kao praćenje, od igrača desno od odigravača. Kad oba protivnika prate, prvi bira pre drugog. Kontra ili zvanje završavaju krug.
• Betl: krug kontre se vodi bez izjava o praćenju. Protivnik desno od odigravača prvi kaže kontra ili može, zatim drugi. Kontra završava krug, a odigravač može odgovoriti rekontrom.
• Zovem i kontra se isključuju. Ko je zvao, ne može posle dati kontru, a zvanje se ne može pretvoriti u kontru.
• Kontra se može dati na svaki kontrakt, i na betl.
• Kad je data kontra, igraju sva trojica: protivnik koji nije pratio ulazi u igru.
• Igrač koji je dao kontru nosi svu odgovornost i piše sve bule i supe protiv odigravača. Drugi pratilac ne piše ništa i ne može pasti.
• Odigravač može odgovoriti rekontrom. Ništa više od toga ne postoji.
• Kontra množi vrednost ruke sa 2, rekontra sa 4 (ne 2 × 4).
• Pik sa talonom: bez otvorenog refea odigravača igra se samo ako pratilac da kontru. Ako niko ne da kontru, pratio neko ili ne, ruka se ne igra i svakom igraču se upisuje refe. Ako refe ne može da se upiše (odeljak 10), odigravaču se umesto toga upisuje prolaz, kao da je odneo svih 10 štihova.
• Pik sa talonom na refeu: ako odigravač ima bar jedan otvoren refe, ruka vredi 8 i igra se i bez kontre, kao svaki drugi kontrakt. Kontra je i dalje dozvoljena.
• Zovem nije dozvoljeno na pik sa talonom kad odigravač nema otvoren refe. Jedini pratilac tu bira samo kontra ili može (nema sam na piku sa talonom bez otvorenog refea, kao ni u betlu). Na refeu pik sa talonom dozvoljava zovem kao svaki drugi kontrakt, a tako i igra-pik.

9. Igranje ruke

• Prvi štih:
  • U sansu polazi igrač koji igra neposredno pre odigravača (pratilac levo od njega). Ako on ne igra, polazi drugi pratilac.
  • U svakom drugom kontraktu polazi prvi igrač, ako igra u toj ruci. Inače sledeći igrač desno od njega koji igra.
• Ko nosi štih, polazi u sledeći.
• Svaki igrač mora odgovoriti na boju. Ne mora preći već odigrane karte.
• U adutskim kontraktima igrač koji nema boju mora baciti adut ako ga ima. Ko nema ni jedno ni drugo, baca bilo šta.
• U betlu i sansu nema aduta, a igrač koji nema boju baca bilo šta.
• Štih nosi najjači adut ako je adut odigran, inače najjača karta polazne boje.
• Ruka se završava ranije. Čim dva pratioca zajedno odnesu 5 štihova, ruka staje i preostali štihovi se ne igraju. Odigravač je pao, a pratiocima se računa 5 štihova. Ako odigravač stigne do 6 štihova, igra se do kraja, da bi se štihovi pratilaca računali za supe.
• Rani kraj važi za protivnike koji igraju: dva pratioca, onaj koji zove sa pozvanim, ili jedini pratilac sam. Jedini pratilac koji odnese peti štih završava ruku.
• Betl se završava ranije. Čim odigravač odnese štih, ruka staje: pao je, preostali štihovi se ne igraju.

Ponuda

Odigravač može završiti igru ranije ponudom, koju protivnici prihvataju ili odbijaju.

• Ko i kad: ponudu daje samo odigravač, nikad protivnik. Može je dati u svakom trenutku igre.
• Šta nudi:
  • Betl: samo nemam pad: neće odneti nijedan od preostalih štihova.
  • Svaki drugi kontrakt: nosim sve do kraja: nosi sve preostale štihove.
  • Jedan pratilac (prati sam, bez zovem i bez kontre): odigravač mu umesto toga može ponuditi 2, 3 ili 4 štiha ukupno, računajući i one koje je pratilac već odneo. Samo više od već odnetih, i ne više nego što se još može stići.
  • Zovem: odigravač može umesto toga ponuditi onome koji je zvao i pozvanom 4 štiha zajedno, ako su odneli manje od 4 (i 4 se još može stići).
• Ko odgovara: na nosim sve odgovaraju oba protivnika, i posle kontre i posle zovem, jer onaj koji prati ne zna šta drži drugi protivnik; ali nikad onaj koji ne učestvuje u igri: kad prati samo jedan protivnik, odgovara samo on. Na ostale ponude: davalac kontre kad je kontra data; onaj koji je zvao posle zovem; jedini pratilac kad prati sam (drugi protivnik ponudu samo vidi). Inače (dva pratioca bez kontre, ili betl bez kontre) odgovaraju oba protivnika.
• Davanje: kad odigravač da nosim sve ili nemam pad, njegove karte se pokazuju obojici protivnika dok se ne odgovori, i onom koji ne učestvuje u igri. Ponuda 2, 3 ili 4 štiha ne pokazuje karte: to je taktička ponuda.
• Odbijena: jedno odbijanje završava ponudu. Odigravačeve karte se opet skrivaju i igra ide dalje. Odigravač može ponuditi ponovo kasnije.
• Prihvaćena od svakog ko odgovara: ruka se završava, a neodigrani štihovi idu kako je ponuđeno. Nosim sve: svi odigravaču. Nemam pad: nijedan odigravaču, pa je prošao. Ponuda štihova: protivnici završavaju sa ponuđenim brojem štihova, odigravač uzima ostale. Ponuđeni štihovi se računaju jedinom pratiocu, ili onome koji je zvao posle zovem. Ruka se zatim računa kao da su ti štihovi odigrani (odeljci 11 do 13).

10. Refe

• Refe se upisuje svakom igraču kad sva trojica kažu dalje, i kad se običan pik ne igra jer nema kontre (odeljak 8).
• Refe se nikad ne upisuje dok su nečije bule ispod 0, kome god bi se upisao. Igrač na tačno 0 ne smeta.
• Svaki igrač ima određen broj refea za celu partiju (odeljak 3). Kad ih potroši, više mu se ne upisuju. Broje se svi refei koji su mu u partiji ikad upisani, odigrani ili ne.
• Ako odigravač ima bar jedan otvoren refe, svi poeni te ruke se udvostručuju (bule i supe), ma koliko refea bilo otvoreno.
• Pošto se ruka odigra, odigravač označava jedan otvoren refe kao odigran.

11. Ko prolazi, a ko pada

Pozvani igrač i pratilac koji nije dao kontru nikad ne padaju.

Odlazak u bulu

Posle odigrane ruke u kojoj je pratilac pao, drugi protivnik u igri (drugi pratilac; pozvani posle zovem; drugi pratilac posle kontre) može preuzeti pad, obično zato što je pad došao njegovom očiglednom greškom: bule palog igrača se vraćaju za vrednost ruke, njegove rastu za toliko, a svaku supu koju su protivnici upisali u toj ruci upisuje on. Rezultat odigravača se ne menja. Nudi to od kraja ruke do kraja sledeće ruke, a pali igrač prihvata ili odbija; odbijena ponuda zatvara odlazak u bulu za tu ruku. Preuzet pad može se na isti način vratiti i ponovo preuzeti, u istom roku. Ako su oba pratioca pala, preuzima tuđi pad pored svog. Jedini pratilac nema ko da mu preuzme pad.

12. Računanje: bule

Vrednost ruke v = (vrednost kontrakta, plus 1 za igru) × 2 × faktor kontre (1, 2 ili 4) × faktor refea (1 ili 2).

• Odigravač prođe: bule mu padaju za v. Padne: rastu za v.
• Pratilac koji padne: bule mu rastu za v. Pratilac koji prođe: bez promene. Pozvani igrač i pratilac bez kontre: bez promene.
• Ako niko ne prati, odigravaču bule padaju za v.

Zbir bula nikad ne ide ispod 0.

• Ako bi odigravačev prolaz spustio zbir bula sva tri igrača ispod 0, smanjenje mu se ograničava na onoliko koliko dovodi zbir tačno na 0. Proverava se zbir posle ruke: padovi iz iste ruke se računaju, pa pad pratioca (na primer davaoca kontre) ostavlja prostora za puno smanjenje odigravaču.
• Kad je odigravačevo smanjenje ograničeno, supe te ruke se računaju sa ograničenim iznosom umesto v (odeljak 13).
• Pad je uvek v. Padovi se nikad ne udvostručuju, ma koliko zbir bio mali.
• Pojedinačne bule mogu biti negativne. Igrač sa bulama 0 ili manje je ispod kape.

13. Računanje: supe

Supe se pišu odigravaču i nikad ne menjaju bule.

• Adutski kontrakti i sans: svaki pratilac piše odigravaču štihovi × v, gde su štihovi oni koje je on odneo. Važi i kad odigravač prođe i kad padne.
• Onaj koji je zvao: piše štihovi × v za sve štihove koje odigravač nije odneo. Pozvani ne piše ništa.
• Davalac kontre: piše štihovi × v za sve štihove oba pratioca (5 kad se ruka završila ranije). Drugi pratilac ne piše ništa.
• Jedini pratilac: piše štihovi × v za svoje štihove.
• Niko ne prati: nema supa.
• Betl: ako odigravač padne, svaki pratilac mu piše 60 (70 u igri-betlu), pomnoženo faktorom refea. Ako prođe, supe se ne pišu.
• Betl sa kontrom: supe piše samo davalac kontre, ali ih piše za oba pratioca, pa mu je ukupno dvostruko od jednog pratioca. Važe i faktor kontre i faktor refea.
• Kraj partije: kad je odigravačev prolaz ograničen (odeljak 12), svako v u supama te ruke zamenjuje se ograničenim iznosom.

14. Kraj partije

• Partija se završava kad je zbir bula sva tri igrača tačno 0.
• Otpisivanje: ako se igrači dogovore da partiju završe ranije, preostali zbir se deli na tri jednaka dela i svakom igraču bule padaju za taj deo. Ako zbir nije deljiv sa 3, jednom ili dvojici igrača sa najvećim (najgorim) bulama smanjuje se za 1 više.
• Ako su igrači izjednačeni u bulama za taj dodatni poen, uzima ga onaj sa gorim konačnim rezultatom (odeljak 15, po trenutnim bulama). Ako su i u tome jednaki, uzima ga onaj koji je ranije po redu od prvog igrača sledeće ruke.
• Ako je partija napuštena, a igrači se ne dogovore o otpisivanju, ostaje nezavršena.

15. Konačan rezultat

Za svakog igrača:

rezultat = (supe upisane njemu) − (supe koje je on upisao drugima) + 10 × (konačne bule)

• Rezultat ispod 0 je dobar, iznad 0 loš. Manje je bolje.
• Supe se vode po protivniku, jer papir ima kolonu za svakog.

Mesta u partiji

Igrači se ređaju na 1., 2. i 3. mesto po konačnom rezultatu, manje je bolje. Jednaki se razdvajaju redom po:

1. manjem broju konačnih bula;
2. između dvojice jednakih, više supa upisanih onom drugom (preskače se kad su sva trojica jednaka);
3. više supa upisanih ukupno, obojici protivnika;
4. mestu za stolom.

Tako dva igrača nikad ne dele mesto.

Poslednja izmena: 31. 10. 2026.

Nazad na početnu stranu